Agresivnost - citati

Agresivnost

Pojava agresivnosti prisutna je u celokupnom životinjskom svetu i ima različite oblike ispoljavanja i manifestacija. Ipak, Ijudska agresivnost nosi obeležja čovekovog biološkog, psihološkog i socijalnog, te, iako u nekim delovima slična agresiji životinja, ima svoje specifičnosti i razlike.

 

Agresija je ponašanje koje karakteriše kontakt i komunikaciju sa drugim ljudima silom. Ljudska agresija se izražava direktno putem verbalnih, fizičkih ili kombinovanih napada ili indirektno kroz kompenzaciju ili indirektnu agresiju. Agresije mogu biti prikladne, ako se koriste za samoodbranu ili samopoboljšavanje, ali mogu biti destruktivne za sebe i druge. Neki autori koriste termin „agresija" samo za štetna ponašanja, a termin asertivnost za ponašanja koja nemaju nameru da naškode drugima. Agresivnost se različito tumači u humanističkim, društvenim i prirodnim naukama. Pojam je izveden iz Frojdove postavke o nagonima (posebno nagonu smrti) koji je primarno usmeren na vlastiti organizam, (kada se ispoljava u vidu samodestrukcije). Kada se preusmeri na spoljašnje objekte javlja se kao agresivnost. Kao i Eros, agresivnost je primaran i urođen nagon i zato se, po Frojdu, ne može iskoreniti. Po drugim shvatanjima nagon agresivnosti nema sopstveni izvor energije, već je izveden iz nagona za životom, te se javlja kao reakcija na frustraciju. From smatra da je agresivnost i težnja za razaranjem, odgovor na uskraćivanje osnovnih ljudskih potreba. From je inaugurisao teoriju ljudske destruktivnosti kojom jasno definiše razliku između benigne i maligne agresivnosti. Agresivni karakter poseduje takav tip ljudi koji otvoreno i bezobzirno ispoljava svoju neobuzdanu težnju ka moći, odnosno po teoriji Karen Hornaj, pojedinac koji iskorišćava druge ljude kako bi sam postigao uspeh.

Mora da su ljudi malo pokvarili prirodu, jer oni nisu rođeni kao vukovi, već su postali vukovi.

Nasilje je pravedno gdje je blagost uzaludna.

Saznanje i upoznavanje činjenica da je nagon agresivnosti suštinski i prvenstveno instinkt za očuvanje vrste omogućava nam da shvatimo svu njegovu opasnost.

U najgorem slučaju nije li ovo nepravedan svijet, pun grabljivaca, na četiri ili na dvije noge.

Pitanje žensko-muških odnosa je veliki tabu. U književnosti sam željela dodirnuti taj tabu, koji je tajanstven i plaši. Dakle, plaši muškarca, ali i ženu. Zato sam htjela progovoriti o njima i kazati da nije sve baš crno-bijelo i da ženu ne treba uvijek gledati kao jednu nježnu i romantičnu dušu koja pati, već i da ona ima neku svoju silovitost, snagu, agresivnost, ali i da muškarac umije patiti i stradati.

Osjećam da je ovaj prljavi rat, da je ova brutalna agresija ispraznila moj raniji duhovni i fizički sadržaj, i sada se punim nekim novim sadržajem. Kao da ću od sada biti neko drugi, ne više nikako onaj isti, onaj onakav. Ne sjećam se, već se ne sjećam kakav sam bio. A nije ni vrijeme da budem kakav sam bio.

Agresija koja je užasna kad je počini jedan, ne kažnjava se kad je počini mnoštvo.