Heinrich Heine - citati

Heinrich Heine

Hajnrih Hajne (1797 - 1856) ide u red najoriginalnijih romantičarskih pesnika i najistaknutijih nemačkih liričara 19. veka. On je pesnik ljubavne i revolucionarne poezije, poema, proze sa izrazito lirskim ali i publicističkim osobinama, feljtona i putopisa. Najviše domete ostvario je u ljubavnoj lirici. On je izraziti romantičar i pesnik "svetskog bola" ali je i prvi raskinuo sa romantikom i okrenuo se realističkoj satiri snažnog političkog naboja, gorčine i žuči. U tim satirama, punim ironije i sarkazma, on izvrgava kritici nemačko društvo i život u njemu, iskazuje mržnju prema lažima i lažnim vrednostima. Zbog svega toga, zbog svog jevrejskog porekla i simpatija prema Francuskoj, došao je u sukob sa otadžbinom koju je voleo: u Nemačkoj su zabranjene ne samo knjige koje je objavio nego i one koje će tek objaviti; otišao je pred terorom u Francusku i tamo osgao do kraja života - umro je u Parizu posle osmogodišnje teške bolesti. U Parizu je i sahranjen.

 

Ličnost pesnika Hajnea vrlo je složena, slojevita, ponekad protivrečna, ali dosledna do kraja u svom osnovnom opredeljenju: ljubav za ugnjetene i vernost ideji slobode i ravnopravnosti - bio je i do kraja ostao revolucionar u društvenom delovanju i lirskom pevanju. Bio je osećajan, pravdoljubiv i human; živa priroda, smeo i borben; duhovit, vispren i sarkastičan; čovek sete i melanholije ali i mračnog očajanja; čovek umetnosti, lepote i poezije ali i neumorni borac za istinu, pravdu i dostojanstvo; razneženi romantičar zadojen zavičajnim predanjima i realistički slikar tiranije, neslobode i laži; svoju domovinu je mrzeo i voleo: mrzeo je sve ono što ga je odvelo u izgnansgvo, voleo je Nemačku kakvu je video u svojoj viziji.

Biblija je velika porodična jevrejska hronika.

Brak je otvoreno more za koje još uvijek nije izumljen kompas.

Da su Rimljani morali da uče latinski jezik, nikada ne bi mogli naći vremena da osvoje cijeli svijet.

Iskustvo je dobra škola, ali je školarina jako skupa.

Jako je teško za Jevreja da pređe na kršćanstvo, jer kako da povjeruje u božanstvenost nikog drugog do - drugog Jevreja?

Kad god budu palili knjige, na kraju će završiti sa paljenjem ljudskih bića.

Kada heroji siđu sa pozornice, na nju se penju klovnovi.

Kada riječi utihnu, muzika započne.

Ljudska mizernost je prevelika da bi ljudi mogli živjeti bez vjere.

Na svijetu ima više budala nego ljudi.

Ne bih se usudio reći da žena nema nikako karaktera - prije bih rekao da svakog dana ima neki novi karakter.

Ne možeš gladne nahraniti statistikama.

Ne pitaj me šta imam - nego ko sam.

Nikada nisam vidio magarca koji priča kao čovjek, ali sam vidio mnoge ljude koji pričaju kao magarci.

Ohhh, kakve laži leže u poljupcima.

Prava elokvencija se sastoji od izgovaranja onoga što je neophodno i samo onoga što je neophodno.

Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plače zbog sebe.

Spavanje je dobro, smrt je još bolja, međutim, najbolje bi bilo da nismo nikada ni rođeni.

Svadbeni marš me uvijek podsječa na muziku sa kojom se vojnici ispraćaju u bitku.

Svejedno je da li će revolucija uspjeti ili neće, ljudi sa velikm srcima će ipak biti žrtvovani.

Svejedno koliko suza neko prolije, na kraju uvijek mora istresti i nos.

U ovim vremenima borimo se za ideje i novine su naše tvrđave.

Već je postao uobičajen fenomen da najljepše djevojke najteže dođu do muškarca.