Vladika Nikolaj Velimirović - citati

Vladika Nikolaj Velimirović

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički (svetovno Nikola Velimirović; selo Lelić kod Valjeva, Kneževina Srbija, 23. decembar 1880 / 4. januar 1881 - Libertivil, SAD, 18. mart 1956) je novokanonizovani srpski svetitelj.

Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena.

 

Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelijama, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko "da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati", pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog" čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. Njegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme.

 

Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio "sitan" i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje.

 

Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte - obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao.

 

Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom "Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve".  Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio ("filosofija Berklija").

Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.

Ljudi koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.

Mi ne držimo veru radi vere, nego radi spasenja duša naših. Niko ne putuje zbog puta, nego zbog nekoga ili nečega što ga očekuje na kraju toga puta. Niko ne baca konop u vodu, u kojoj se neko davi radi konopa, nego radi davljenika, da ga spase.

Naša vera nam zabranjuje da budemo špijuni tuđih grehova, s nalaže da budemo neumitne sudije svojih.

Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i ratsi, širiti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje oči, i tvoj jezik, i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora; i ono što duša neće, telo ne mora.

Ne prljaj onoga koji se počeo prati nego mu pomozi da se opere.

Niko mi od ljudi ne može učiniti zlo ako u meni nema ranjivo mesto.

O tri stvari ne žuri dok govoriš: O Bogu, dok ne utvrdiš veru u njega. O tuđem grehu dok se ne setiš svoga i o sutrašnjem danu, dok ne svane.

Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: - Kad se obogatim, moći ću činiti dobra dela!. Ne veruj im, jer obmanjuju i tebe i sebe.

Od pamtiveka vuci kolju jaganjce, a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.Prva glad čovekova jeste glad za istinom. Druga glad naše duše jeste glad za pravdom. Treća glad duše naše jeste glad za čistotom.

Od svih grehova blud je najizrazitiji i najpotpuniji satanizam… Blud je direktniji i najbliži put pomračenja uma. Blud je kao otrovni mikrob što celu dušu pretvara u trulež.

Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

Pobeda nad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnika. Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha ili naklevetnike svoje. Ali, zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasimo, sebe gubimo.

Početak je mudrosti strah Gospodnji. Ko nije pravilno počeo, kako će pravilno početi? Ko je od početka pošao krivim putem, mora se vratiti nazad i uhvatiti pravilan početak, to jest, koračiti nogom na pravi put.

Ponekad se čoveku učini da je put bezbožnički prav, jer vidi bazbožnika gde se bogati i uspeva. O, kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta!

Pravi je gospodin onaj koji ima gospodsku dušu i gospodski karakter.

Samo ono što je bitno ima vrednosti. Ostalo je sve priča o bitnosti i vrednosti. No, bitnošću se ne može ono što čas jeste, a čas nije.

Šesto istog dana kad učiniš jedan greh, učinićeš i drugi; i kad pokažeš jednu vrlinu pokazaćeš i drugu.

Što veće bogatstvo sabirate, to ste žalosniji, što više znanja trpate u sebe to ste manje radosni. Sve su priče na površini, a smisao njihov u dubini.

Što više slasti to je manje slatko, što više gorčine to je manje gorko.

Telesni brak je samo simbol duhovnog braka. U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine, dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti.

Tri su glavne vrline: vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.

Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

Veliko bogatstvo otkriva siromaštinu.

Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti.